CZBG Forum

Titula / Tole odlazi – spas ili alibi?

Autor: CZBG

Svedoci smo ovih dana burnog početka vajnog srpskog šampionata u fudbalu. Nakon sramnog ispadanja Zvezde od kazahstanskog Kairata iz evro kupov (što je verovatno najkraće bitisanje u Evropi u istoriji slavnog kluba) dolazi utakmica sa OFK-om (gde smo imali momentalni napad ‘’poštenja’’ slavnih sportskih sportskih novinara iliti čitača cedulja ili saopštenja), a onda i Zvezdina uprava koristi priliku da u cilju pravljenja alibija opet otvori front sa svojim ’arhi neprijateljem/saveznikom’ – Toletom. Potom dolaze dve grozomorne utakmice u Milanovcu i na Marakani, gde je više i narodu, koji dolazi zbog fudbala, dosadilo da ih se pravi budalama. Neki traže ostavke, neki titule. Neki i jedno i drugo.

Mi ćemo se malo pozabaviti scenariom koji je u opticaju godinama: Terzić i ekipa, glumeći branitelje Zvezde, dalje ojačavaju sebi pozicije za nastavak vođenja kluba u propast. Nije jasno samo jel’ misle da bar neki  ne vide  šta se radi, kakvi se i dalje igrači dovode, kakvi se i dalje guraju u tim? Ovako su  podršku dobijali i Lukić i Adžić, sve sa savetnikom Vesićem, pa gde smo stigli? Uzeli smo jednu titulu koja nije sprečila propadanje nego štaviše – nakon nje smo ostvarili prvo neigranje u Evropi, pa onda istorijsko brukanje. Mada se džaba i nervirati kad se tu uglavnom teško šta da uraditi, sve je to u čvrstim šakama aždaje koja cedi suvu drenovinu, a mi mlatimo praznu slamu, dok pojedinci verovatno zadovoljno trljaju ruke – evrićima.

Od svih godina propadanja, ova PPV uprava je dovela klub na najniže grane. Evropa je merilo, a mi tamo godinama nemamo šta da tražimo već protiv prvog protivnika koji ima fizički korektno spremne igrače i bar toliko školovane da uštopaju loptu i pošalju klasičan pas ili centaršut, za razliku od ovih naših “20 za godinu dana” pojačanja. Pa, čak smo se patili i protiv onih simpatičnih amatera (ribara) što padaju preko lopte, i o čemu da pričamo onda. To nije za alarm…zbog toga se odgovorni moraju proterati iz zemlje (samo pitanje je koliko bih ond političara i “biznismena”, kontroverznih i manje kontroverznih, moralo slediti). Umjesto toga, “naš” (bljak) Terza, zajedno sa ekipom oko njega, ili bolje rečeno iznad njega, će da nas povede u još jedan krstaški pohod protiv Toleta, pa evo i protiv Vujoševića ako treba, preuzimajući na sebe težak krst prvozvezdaša… ne znam možemo li niže pasti?

Šta je u stvari poenta ovog našeg ‘’mlaćenja prazne slame’’? Elem, više su nam zla naneli “naši” iznutra, nego grobari. Više su upropastili klub u svakom pogledu. Mi smo pričali o tome kako nam Partizan neda do titule čak i onda kad su oni imali Krstajića, Savića, Klea i ne sećam se više koga sve, a mi Psiholjuba, Gumu i Lekića. Sad više ne cveta cveće ni u njihovo preduzeće. Matori, olinjali, Saša Ilić prošle sezone ulazi kad je gusto… Međutim, mi ni to ne možemo da iskoristimo. Kako bi i mogli kad smo strulili do srži? Jedan gol nismo dali protiv Partizana i Čuke u 4 utakmice! Kako bi mogli kad je “Vukan umesto Ristića” situacija koju gledamo iz godine u godinu? O kom poštenju onda mi imamo pravo da pričamo? Jednostavno smo, uglavnom, gori i to je bolna istina. Onomad, kad je statističkom greškom Robi dobio šansu da na jedan prilično zdrav način oformi i vodi tim, mogli su da nam pljunu pod prozor, a u Evropi smo se nosali sa pet puta jačima od Kairata. Cene igrača su bile tolike da smo prodajom dvojice-trojice mogli zatvoriti budžet za jednu sezonu – i to bez titule! To nije slučajno jer kao zemlja omladinskih šampiona sveta imamo izuzetan fudbalski kapacitet. Samo ima jedna “sitnica”, a to je što kod nas, umesto tog kapaciteta, uglavnom završava ko zna kakav menadžerski otpad, i to u velikim količinama. A igračima kao što su Srđan Mijailović, Mihajlo Ristić…praktično se pljuje u lice.
Ako je titula, kao takva, garancija Zvezdinog oporavka i prosperiteta, onda se slažemo da se pre svega grobarskim smutljivcima mora stati u kraj. Ali bi i ta titula, pa opet ništa. Ma ne ništa, nego samo zlo i naopako. Dok god je veće zlo po nas u našem klubu (a sve  govori u prilog da jeste), mislimo da se prvo protiv tog većeg zla treba boriti. Ekipa koja je uspela da nas dovede do realnih 4-0 protiv Kairata u proseku (hvala, Rajko!), zar može uvesti Zvezdu u Ligu šampiona i tako oporaviti klub? Odvukli su nas na dno i sad kopaju i traže ima li i dublje, a grobari i ne moraju previše da se trude, već samo da im se zahvale.

 

Rasčlanimo još malo teoriju –

‘’Grobari ne daju titulu = nema Lige šampiona = nema para = zato nemamo uspehe, prodaju igrača i ne vraćamo dugove.’’

OK, to je pretpostavka. Ajmo je analizirati malo.

……..

Dobijemo konačnu titulu
. Evropu ne možemo igrati, ali zato počinjemo formirati tim koji je osnova za najveće evropsko brukanje u istoriji, a tako igrače izgleda nećemo moći slati više ni u Kazahstan, niti u drugu kinesku.

Zima 2011/12. Vratimo se opet na Robija. Grobari realno pozatvarali kao nikada do tada, pokajani Stojković oborio rekorde, a kod nas na sve to raspad iznutra…-10 i jako teška situacija. Od titule ništa, što će jelte reći – ništa ni od prosperiteta kluba, tj možemo samo dublje propasti (jer svi su uslovi tu), a pre svega grobarsko zatvaranje. Međutim, tek pola godine kasnije, elegantno smo arhivirali unezverene grobare u 3 derbija, imamo najbolji rezultat u Evropi još od generacije sa Žigićem i čuvenim godištem ’84, igrače predvodi Darko Lazović sa realnom vrednošću 4-5 miliona, dok ga prate Milivojević sa cirka 3, Mijailović sa bar 2, Maksimović i još dosta njih za nešto manje, ali ipak jako dobre novce. Ostali smo bez titule, sa grobarskim nameštanjem. A krenuli smo u pravom smeru – kako sad to? Znamo i kako je Robi završio i da nas i dan danas stižu njegove suze sa odlaska. Znamo i zbog koga je otišao.

Ako nismo zdravi, titule pomažu samo onima koji će preko njih reklamirati sebe, kako bi mogli koristiti klub za valjanje svojih sirovina za pilanu. Pomažu i statistici, čisto da se piše da grobari nemaju više titula.

Ako je situacija takva da mi radimo kako treba, a ne možemo ubrati plodove tog rada (zbog grobarskog nameštanja), onda ni mi ne treba da glumimo ‘’francuske sobarice’’, nego naprotiv, da i mi tu i tamo zatvorimo, kako bismo održali balans. Jer što da te neko pravi budalom? Uostalom, borba je za opstanak. Neke priče o viteštvu i poštenju danas više ne prolaze ako bismo mi propali sa istima (a svesni smo prepoštenih faca sa suprotne strane i uopšte u fudbalskom okruženju počevši od saveza do medija).

Međutim, mi smo toliko truli iznutra da smo se doveli u rang klubova sa Farskih Ostrva, Malte, Andore (doduše, Maltežani se povampirili sad, imaju i Mikolija, tako da…). Ako ne rešimo naš glavni, unutrašnji problem bojim se da ćemo kao Glazgov Rendžers, sa titulama i Ligom šampiona pravo u ponor. Onda kad budemo radili kako treba, imaćemo svaki osnov i pravo da drečimo na Toleta i kompaniju. Evo, imali smo pravo sada u košarci, kad nema šta nije rađeno Bobiju kako bi nas onemogućili da budemo prvaci. Imali smo svako pravo zato što KK radi kako treba i ne treba da se damo da nas zlostavljaju i mrcvare. Imali smo pravo i da odigramo prljavo, ako oni idu tebe da povrede, pa vrati, nije fer-plej, ali moraš ili te nema. Ali, kad vidimo ove trećeligaške fudbalere, Orlandića, Cvetkovića, kad vidimo kako nam najboljeg veznjaka, naprečac, bez logike i racionalnog objašnjenja, izbija Vukan koga 2 sezone nema apsolutno nigde na mapi, kad vidimo kako uzdanice Kazahstana plešu po Marakani kao da su ravno iz Primere došli, kako dovodimo igrača koji je najpoznatiji po tome što tuče sudije… jednostavno ne možemo da pominjem Toleta i grobarsku bandu. Prosto nema smisla jer smo toliko žalosni sami po sebi.

Naravno da se oni boje (i bore) za svoje pozicije, ali nažalost mi nismo u takvom stanju da pad Partizana istovremeno znači i naš uspon. Evo, ako pogledamo baš njih – naš pad je tragičan i konstantan, a oni svake godine izbace po nešto veliko iz omladinske škole, tu i tamo učestvuje se u Evropi, osvajaju titule, ali i dalje padaju, uprkos tome što im nismo smetnja. Mi ne želimo Zvezdu kojoj će uspeh biti to što je manje loša od tragičnog Partizana. Da stvar bude gora, taj sloj koji njih vodi još i ima neke mere, pa tako tamo nećete videti da odjednom dovedu baš toliko analfabeta, kao što se to redovno dešava kod nas. Zato da i još jednom ponovimo – dok se potpuno ne očistimo i ne krenemo da radimo kako treba, nema nas nigde, nezavisno od toga šta radi Partizan. Možemo eventualno njih malo da usporimo, ali svejedno ćemo propasti. Kad bi barem bilo bilo kakve šanse da se u klub postavi uprava koja će u jednom od ciljeva imati i dobrobit kluba, bilo bi dobro. A reklo bi se da imamo recept – to je napredak KK koji je pošao iz jako nezavidne situacije, da bi svake sezone išao stepenicu više i sad slao igrače u vrhunske klubove. Pa onda, kad stvorimo neku zdravu bazu, udarati svim sredstvima, ako treba legati i na ulicu ispred FSS. Međutim, kako je poslednja nesretna uprava instalirana od same vlasti (iz ko zna kog razloga – možemo samo da nagađamo) taj film nećemo gledati, već samo ovaj horor reality show sa Orlandićima, Gavrićima i sličnima.

 

 

 

Share this...
Tweet about this on Twitter
Twitter

Ostavi komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *