CZBG intervju, Nenad Peruničić: Zvezda nije odustala od EHF kupa

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter6Email this to someone

Autor: CZBG, Marija T.  Foto: Večernje novosti

Pre devet godina crveno-beli rukometaši su osvojili poslednji trofej. Pre samo četiri godine rukometni klub Crvena zvezda nalazio se pred gašenjem zbog velikih finansijskih problema. Danas, predvođeni Nenadom Peruničićem, Zvezdini rukometaši predstavljaju jednog od najvećih favorita u domaćem takmičenju, a klub je ponovo na stabilnim nogama. Ipak, nakon osvajanja Kupa Srbije, rukometni klub Crvena Zvezda neće biti u prilici da nastupa u EHF Kupu, za šta se izborio postignutim rezultatima. Upravo sa trenerom Zvezde, Nenadom Peruničićem razgovarali smo o osvajanju Kupa Srbije, Zvezdinom neigranju u Evropi, ali i o reprezentaciji,  večitom derbiju, finasijama i evropskom rukometu.

Crvena zvezda je nedavno osvojila Kup Srbije, gde je u  finalnom meču savladala Subotički Spartak. Kakav je osećaj doneti Zvezdi trofej nakon devet godina?

Uložena je ogromna energija kako bismo uopšte došli do toga da se borimo za neki trofej, posle svih turbulencija i jednog jako lošeg perioda. S obzirom na skromnost kvaliteta lige u odnosu na Evropu, nije to Bog zna šta veliko, budimo realni. Ali, zbog svega što se izdešavalo u klubu i nemanja šanse za borbu za trofeje, ovo je jedna ogromna stvar za klub,  a prvenstveno za igrače koji su izneli ovu sezonu. Ostaće zapisano da su oni doneli Zvezdi trofej nakon devet godina.

Taj trofej je ujedno i Vaš prvi trofej u trenerskoj karijeri. Koji je Vaš glavni cilj kao trenera Zvezde?

Kada imate sreću da tokom karijere osvajate trofeje, to prosto pređe u naviku i stalno ih želite. Ja sam često bio jako nerealan i očekivao sam trofeje i kada sam imao jako skroman tim, ali to sam prosto ja, to je moja priroda. Uvek želim trofeje i ne priznajem da je neko bolji. Cilj je da odemo korak dalje u odnosu na ovu sezonu, koja je najbolja u proteklih sedam godina. Ako uspemo da nadogradimo ekipu sa još nekoliko pojačanja, to će biti dobro. E sad, ulaganje u rukomet je ovde jako problematično. Može da bude dva-tri dana euforije, a onda doživiš surovu realnost. Možda nećemo imati isti budžet kao ove sezone, a to je budžet koji je četvrti u oom našem takmičenju. Klub i dalje vrši reprogram sa igračima i dobavljačima, tako da ćemo videti šta će se dalje dešavati.

Da li planirate da nastavite da se bavite trenerskim poslom i po završetku posla u Zvezdi?

Ja sam preko noći postao trener i osetio sam da mi prija, ali trenerskom poslu sam se posvetio tek poslednje dve godine. Pre toga sam najmanje vremena provodio na terenu i oko usavršavanja igrača, ali sam se i mnogo potrošio. Osećam da energija koju sam imao pre nekoliko godina nije bila onaka  kakva je sada, prijala bi mi neka malo duža pauza da se odmorim.

Na kraju sezone Crvena zvezda je zauzela treću poziciju u domaćem takmičenju.S obzirom na to da se pre samo četiri godine klub nalazio pred gašenjem, može se reći da je to dobar rezultat. Da li ste Vi zadovoljni učinjenim u ovoj sezoni?

Mi praktično delimo drugo mesto sa Dinamom zbog slabije gol razlike. Imali smo peh, dva igrača koja su obeležila ovu sezonu, Mišić i Šotić su izostali u dve važne utakmice, što se jako osetilo u našoj igri. To su momci koji zajedno daju po  15 golova na utakmici. Žao mi je jer da je drugačiji sistem, da nema oduzimanja bodova i prebacivanja, da igramo klasično prvenstvo, verujem da bismo možda i uspeli da napravimo korak dalje. Vojvodina je bila konkretnija, igrala sa manje oscilacija. Imali smo jako teške protivnike, Dinamo je odlična ekipa sa dobrim trenerom, Spartak takođe. Šamot je napravio iznenađenje ulaskom u plejof. U suštini je bila dobra liga, za naše podneblje je bilo sasvim dobro. Daleko od savremenog rukometa, ali bilo je puno dobrih utakmica i do poslednjeg kola se lomilo.

Nakon osvajanja trofeja, stiga je vrst da Zvezda neće igtati njedno Evropsko akmičenje. Koji su razlozi za tako nešto?

Ponuđeno nam je takmičenje koje nismo trebali da igramo, a to je Čelendž kup, to je četvrto ili peto takmičenje. Mi smo očekivali da igramo EHF kup, što nam je i pripadalo. Onda smo dobili obaveštenje iz Saveza da se odlučimo za Čelendž kup, na šta ja nisam želeo da pristanem. Bez obezvređivanja, ali to dolazi kao neko utešno takmičenje. Razočarao sam se jer sam želeo da ovi momci igraju u Evropi. Ne znam zašto je došlo do toga, mnogo medija je prenelo informaciju da je Zvezda odustala od EHF kupa, a to nije tačno, Zvezda bi igrala EHF, ali je odustala od Čelendž kupa koji joj ponuđen.

Vojvodina i Spartak su odustali od igranja u Ligi šampiona, odnosno EHF kupa, pretpostavlja se iz finansijskih razloga. Da li takvi potezi predstavljaju pravo stanje srpskog rukometa?

Ne znam zašto je Vojvodina odustala, oni su napravili ozbiljan klub u poslednjih pet godina. Žao mi je što su odustali od Lige šampiona, ne znam da li je i to razlog našeg izbacivanja iz EHF kupa. Mali su budžeti u Srbiji, recimo Luksemburg je prošle sezone izbacio Vojvodinu sa budžetom od od 600, 700 hiljada evra. Za neku ozbiljniju priču u takvom takmičenju ne  možeš da kreneš bez te cifre, a mi imamo oko  170 hiljada.

Crvena zvezda je upravo zbog finansijskih prblema 2013.godine bila pred gašenjem, a već naredne godine i suspendovana iz takmičenja. Sa kakvim planom ste tada došli na mesto trenera?

Zvezda je klub kojeg je tužio skoro svako i Zvezda je skoro sve isplatila. Čak i ljudi koji su dolazili na praktikum su tužili Zvezdu, ja sam im potpisivao ugovor, da se vidi da   su bili u Zvezdi a onda je to na neki način zloupotrebljeno. To je povuklo jednu lavinu tužbi, jer su svi videli da Zvezda to plaća, jer je prosto ucenjena da plati. Ne kažem da ne treba, ali mi smo bili ekstremno ucenjeni u odnosu na druge klubove. Igrači Zvezde su verovatno naplatili i dugove od nekih drugih klubova, preko Zvezde. Bilo je tu puno grešaka sa moje strane, možda sam trebao da se držim nekih stvari koje su realnije. Ali, ovde u Srbiji, to tako funkcioniš, ne dobiješ ono što ti pripada, nama se to dešavalo sa sponzoima i donacijama. Mi smo zbog toga patili  a igrači zbog onoga što smo mi rekli i obećali. Postoji odgovornost koju moraš da preuzmeš, iako je najlakše da se okreneš i prebaciš odgovornost na nekog drugog. Znam da sam debelo nagrabusio zbog toga što sam prihvatio sve na sebe, ali niko me nije terao na to. To je bila moja želja jer sam Zvezdin problem, shvatio kao lični i tako se nosio sa tim.

Image result for Nenad Perunicic

Kako biste pomogli Zvezdi, vratili ste se na teren šest godina nakon penzionisanja. Kako ste se odlučili na takav korak?

Bila je jako loša situacija te godine, imao sam mnogo povređenih igrača, na treningu mi se pojavljivalo šest ili sedam igrača i prosto sam morao da budem tu, jer situacija nije bila dobra.

Ko Vam je najviše pomogao u tom procesu spašavanja Zvezde?

Dobri ljudi, pre svega, koji su bili svesni toga da Zvezda nije običan rukometni klub, ona je institucija velike istorije. Zvezda je dala neke najbolje igrače na svetu, okosnicu reprezentacije i to su činjenice, to nije moje gledanje. Ljudi su shvatili da klub propada, imali smo akciju sajta Moja Crvena zvezda, sportskog društva, košarkaški klub je pomogao, zatim privatne pomoći, lični doprinosi… Imali smo pomoć sa mnogih strana.

Ko je, sa druge strane, najviše radio na gašenju Zvezde?

Mnogo puta sam rekao da su propisi  uvođeni samo zbog Zvezde i to se na kraju ispostavilo kao tačno. Nečiji ego i sujeta su bili prisutni, samo zato što je pristrasan i voli neki drugi klub. Udarci su bili jako niski i dolazili su sa svih strana, čak i od bivših Zvezdaša. Ja ne volim busanje u prsa i ljubljenje grba, već konkretne stvari, ono što daš.

Image result for Nenad Perunicic

Vi ste, kao igrač imali jako uspešnu inostranu karijeru, igrali ste za klubove kao što su Kil i Barselona. Možete li da uporedite Evropski i Srpski rukomet, u čemu je najveća razlika?

Finasnsije su najveća razlika. Finansije drže mlade ljude, da ne odlaze sa 18, već sa 24 godine, kada dovoljno sazru. Mnogo talenata je prerano otišlo odavde i izgubilo se jer su otišli za 400 ili 500 eura više.

U svojoj karijeri zabeležili ste i tri nastupa za reprezentaciju sveta, a 1996 bili ste deo idealnog tima Evrospkog prenstva. Da li u nekome od mladih igrača vidite potencijal za takve individualne rezultate i uspehe?

Moša Ilić je napravio jednu svetsku karijeru, Marko Vujin je možda ostao malo nedorečen, iako je imao kapacitet da bude još bolji, ali igra u jednom najvećih klubova na svetu. Svakako imamo rukometaše koji su napravili vrhunske karijere. Ima dobrih momaka i kod mene u Zvezdi, pre svega Šotić, Babić, Mošić, sve su to ozbiljne atlete, momci sa velikim potencijalom. Ali, od puno faktora zavisi kako će teći njihova karijera. Recimo, mali Jovanović iz Vojvodine je svetski talenat. Njega u budućnosti vidim u Kilu ili Barseloni, ako bude pametan i iskoristi ono što mu je Bog dao.

Kada je reč o „večitom derbiju“, situacia je sada drugačija nego nekih prethodnih godina. Partizan ima jako mlad tim i u te duele ulazi kao blagi autsajder. Kako iz vašeg ugleda sada izgleda „večiti derbi“?

Sada nije tako velika razlika kao onih godina kada je Partizan osvajao titule i igrao Ligu šampiona i ostavio sjajan utisak. Mi sada i ekipa Partizana iz te godine, kada su igrali Ligu šampiona, se i  dalje ne možemo meriti. Moj cilj je da moj sport zaživi, a ne samo jedan klub. Moja sreća se ne ostvaruje tako što ću druge olabiti pa se ja dičiti, već da svi budemo tu negde, pa da budem najbolj. To je snaga.

Po završetku sezone, klub je napustio Dušan Andrejević. Očekujete li još odlazaka, kako će izgledati Zvezdin tim u narednoj sezoni?

Još uvek ne znam. Momci nisu zadovoljni primanjima. I ja bih voleo da su veća, ali mi smo pre pet ili šest godina bili jako neralani sa platama, jer su igrači zarađivali i više nego u inostranstvu. To je Zvezdu mnogo oštetilo. Puno igrača je pod ugovorom i sa te strane sam miran. Žao mi je zbog Duleta, on je meni jako prirastao za srce, pravi je fajter i ne štedi se ni na treningu ni na utakmici. Žao mi je je, ali razumem ga, treba da proba. Na našu sreću, otvorio se Izrael, jer u najjačim ligama imamo problem. Uvek se gledaju zemlje koje su u vrhu, koje osvajaju medalje i onda se iz tih zemalja dovode igrači, tako da dosta trpimo. Ali, Rumunija se vratila, tu su Turska i Izrael sa ozbiljnim ulaganjima u rukomet.

Pre samo nekoliko dana, osnovano je Sportsko udruženje ŽRK Crvena zvezda, a ljudi iz kluba ističu veliku zahvalnost upravo Vama. Kako je došlo do ove ideje?

Ne bih stao iza svakoga, Vesna je divan čovek i veliki radnik, zna svoj posao. Meni je trebao neko ko će biti lojalan i ko neće donositi pogrešne odluke. Opet kažem, to je moj sport i prosto je bilo logično da se oživi ženski rukometni klub. Siguran sam da ima mnogo  devojčica koje bi volele da budu nova Ceca Kitić, Andrea Lekić ili Sanja Damnjanović. Podržao sam tu priču, naravili smo sastanak sa Sportskim društvom, gde su prihvatili našu ideju, pa ćemo videti šta možemo da uradimo ove godine.

Da li postoji međusobna saradnja i pdrška izmešu klubova Sportskog udruženja Crvena zvezda?

Ne u onoj meri u kojoj bih ja voleo. Zvezda je velika familija i mora da se drži zajedno, voleo bih da postoji veća povezanost i podrška.

Kakvi su Zvezdini planovi za narednu sezonu?

Zvezda više nije klub koji samo postoji, ima talentovane igrače koje drugi kupuju od Zvezde. Zvezdi uvek ima imperativ trofeja i to znaju svi igrači koju dođu, ne moram ja to da im namećem, to se pdrazumeva. Lepo je kada imaš cilj, ali to nisu samo trofeji, već i napredak svakog igrača 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© copyright by czbgtv

Powered by WordPress

Theme by SEOS