Sefič: “Sa ovakvom Zvezdom, imamo realne šanse da idemo do kraja!”

Share on Facebook0Tweet about this on Twitter1Email this to someone

Autor: CZBG, Radovanović D. 

Ko želi da stigne daleko, ne meri razdaljinu. Upravo u tom duhu SKHL Crvena zvezda odlučno je pristupila formiranju nikada jačeg tima! U nameri da osvoje neke nove visine, klub je ponovo u svoje redove doveo uspešnog, izuzetno talentovanog internacionalca, slovenačkog porekla, Davida Sefiča.

Za posetioce našeg portala, uspeli smo da otmemo svakodnevnim, ali i mnogobrojnim obavezama ovog posvećenog hokejša i da sa njim porazgovaramo o njegovim hokejaškim počecima, poteškoćama koje su pratile njegovu karijeru, o njegovim veoma kvalitetnim transferima, odluci da se nađe na spisku crveno–belih, o njegovim očekivanjima, kako od tima, tako i na ličnom planu, ali i o publici u Pioniru.

Sa ogromnim zadovoljstvom vam otkrivamo šta je sve to sa nama podelio novi centar Crvene zvezde, kojeg ćemo ove sezone (potajno se nadamo i mnogih narednih) bodriti pod rednim brojem #10.

Na našim prostorima, činjenica je, sportovi poput fudbala, košarke, vaterpola, daleko su popularniji od hokeja. Šta je to hokej imao, što ostali sportovi nisu, pa si se ti odlučio baš za njega?

“U Sloveniji nije baš tako. U Sloveniji hokej moze da se ravnopravno meri sa fudbalom i košarkom. U to vreme kada sam ja odrastao, veoma su bili popularni derbiji između Jesenice i Olimpije, gde su hale bile pune do poslednog mesta. Na tim utakmicama sam se zaljubio u hokej, a ubrzo zatim sam na Bledu počeo i da treniram.”

Sećas li se prve utakmice koju si gledao?

“Sećam se nešto malo. Bila je to utakmica između Jesenice i Olimpije, u punoj hali Podmežakla.”

Kakav je bio osećaj kada si prvi put obuo klizaljke, a kasnije i kada si stao na led, kao profesinalni igrač?

“Ne sećam se toliko dobro toga, ipak sam bio klinac. Sećam se perioda od prvog razreda i na dalje. Na Bledu je zaista bila baš dobra klapa i generacija, uživali smo na svakom treningu i utakmici. Tih godina naša generacija je par puta za redom bila državni prvak u mlađim selekcijama pobeđujući Olimpiju i Jesenice.”

Imaš li pred izlazak na led neki ritual, za koji veruješ da ti je taličan?

“Imao sam, ali sve to sam tokom karijere mnogo menjao, jer su rituali donosili više nesreće nego obratno.”

Misliš li onda, dok si na ledu, isključivo na utakmicu ili imaš i drugih razmišljanja?

“Pa, mislim na utakmicu. Trudim se da budem maksimalno fokusiran.”

Jesi li imao ili i dalje imaš nekog uzora, čije bravure pokušavaš da izvedeš na ledu ili ipak imaš neke svoje finte?

“Imao sam mnogo njih. Kao klinac obozavao sam da gledam ruske majstore hokeja, a igranjem u Olimpiji delio sam svlačionicu sa bivšim igračima NHL-a tako da sam se trudio i učiti od njih. A u poslednje vreme, najviše uživam u gledanju bravura mojih prijatelja, bivših saigrača iz kluba ili reprezentacije, kada zaigraju zajedno za reprezentaciju. Napad Tičar, Jeglič, Sabolič su, po mom mišljenju, najviše zaslužni da se jedna mala Slovenija dva puta za redom plasira na Olimpijadu.”

U Crvenu zvezdu si došao u sezoni 2015./2016. Šta je doprinelo odluci da zaigraš baš za redove crveno–belih?

“To je bilo nakon moje druge teške povrede ramena. Tada sam u Jesenicama odigrao svega nekoliko utakmica, pa sam onda bio pola godine van leda. Nakon povratka hteo sam da probam nešto novo. Poklopilo se da sam u tom periodu dobio poziv iz Zvezde, preko mog trenera iz Mladinaca u Olimpiji, Brodnika. Tada sam odlučio da hoću taj izazov. U najavi je bila dobra izjednačena finale serija sa Partizanom.”

Koliko si imao poteškoća prilikom odrastanja, po pitanju svih treninga, putovanja, transfera?

“Nije bilo poteškoća jer sam hokej jednostavno voleo. U rodnom Bledu sam stvarno voleo da treniram i družim se sa prijateljima. Ali, ako hoćeš da ideš među profesionalce, u Sloveniji imaš dve opcije, kada je reč o hokeju – Jesenice ili Olimpija. Prilično slično kako je ovde sa Zvezdom i Partizanom. Zato sam sa 16 godina prešao u Olimpiju, tamo sam se dobro i relativno brzo snašao. Postao sam kapiten Mladinaca i imao super sezonu iza sebe.”

Onda je usledio poziv iz Švedske, zar ne?

“Tako je. Dobio sam poziv iz Švedske, u Sodertalje. Verovatno najboljoj omladinskoj ligi u Evropi. Imao sam try out koji je trajao 2 nedelje. Tražili su centra za prvi ili drugi napad. Taj try out sam prešao, ali posle potpisa ugovora došlo je do problema oko mog transfera, moje transfer karte koje Olimpija nije dala. Tako da sam ispustio početak prvenstva, skoro 10 utakmica. Kada smo sredili sve potrebno, više nisam bio u prvom planu trenera, tim je delovao veoma dobro tako da se nikad nisam uspeo vratiti u prva dva napada.”

Nakon toga, vratio si se u Olimpiju. Kakva je tada atmosfera tu vladala?

“Olimpija je u to vreme bila na vrhuncu svoje snage. Rasprodate hale, odlični ugovori, sve je zaista bilo na vrhunskom nivou. U EBEL ligi tada se igralo finale protiv velikog Salzburga, što u poslednih par godina nije predstavljalo opciju. I Olimpija i Jesenice su samo senka velikih klubova. Kao dvadesetogodišnjak sam igrao slohokej ligu za drugi tim Olimpije, gde sam te godine bio i najbolji strelac lige. Čekao sam priliku da odigram poneke utakmice EBEL-a.”

Kakva iskustva nosiš iz EBEL lige?

“U EBEL–u, kao klinac nisam mogao da dobijem pravu priliku, jer smo imali dosta stranaca, dosta Kanađana. Olimpija je u to vreme imala po 10-12 stranaca. Ostao sam u Olimpiji naredne 3 sezone i svake sezone dobijao više prilika za igranje, ali sam ipak 2013. godine odlučio da pređem u Jesenice koje su u to vreme po prvi put igrale 2. austijsku ligu.”

Jedan period svoje karijere proveo si u Melburnu. Kako je bilo igrati Australijski hokej?

“Moj mlađi brat živi u Melbunu, a nisam ga video punih pet godina. On sada već ima deset godina. I imao sam veliku želju da ga vidim i zato sam odlučio da odem. Ušao sam u kontakt s njima, u klubu su odmah bili zainteresovani za mene, poslali su mi avionsku kartu, ali kada sam došao tamo video sam da u hokeju ipak nema dosta velikih plata za normalan život u Australiji, a i klub nije mogao da mi obezbedi radnu dozvolu. Tako da sam odigrao svega par utakmica i više turistički doživeo Australiju i vreme provodio sa svojim mlađim polubratom.”

Možeš li da povučeš neke paralele po pitanju same igre na relaciji Melburn – Beograd?

“Malo je paralela. Australija je skroz drugačija. Tamo igrači imaju svoj posao, zarađuju super, a hokej im je samo hobi.”

Kao jedan od igrača Crvene zvezde, našao si se na spisku pozajmljnih igrača novoosnovanom HK Beogradu. Šta misliš o tom projektu?

“Nije baš tako bilo. Kada sam prvi put došao u Zvezdu, imao sam potpisan jednogodišnji ugovor, koji je istekao u vreme finala. HK Beograd me je kasnije kontaktirao, odlučio sam da podržim projekat, ali zbog teške povrede šake, nisam imao prilike da zaigram ni na jednoj utakmici.”

Čuli smo da je ta povreda bila prilično ozbiljna. Jesi li imao još takvih?

“To je bila moja treća velika povreda. Zapravo, moja karijera je mogla biti drugačija. Imao sam talenata, da moja karijera bude daleko uspešnija, ali povrede i neke moje loše odluke u ranim dvadesetim godinama učinile su je takvom. Tako sam 2013. godine na svoju želju odlučio da prestanem sa profesionalnim hokejom i prešao u Jesenice u poluprofesionalnu ligu, a i počeo sam uporedo da se bavim turističkim poslom na rodnom Bledu. Ali sam posle dve godine zbog velike ruske krize 2015. godine bio primoran da zatvorim firmu.”

Zvezda će igrati u MHL ligi, ali i u Continental cup – u. Kakve domete vidiš kada je ovaj tim u pitanju?

“Sasvim sigurno, kada se radi o Kupu, prvi krug treba da prođemo. Mislim da imamo dosta kvaliteta da to i uspemo. Poznajući razmere u Sloveniji, sa ovakvom Zvezdom, imamo realne šanse da idemo do kraja.”

Roster tima ti je poznat. Šta očekuješ od Belorusije, na čemu smatraš da bi ekipa trebala da poradi na pripremama?

“Trebamo biti realni, neki od naših protivnika već igraju prijateljske utakmice sa KHL timovima. Iskreno, protivnici su kvalitetniji, tako da smatram da je najbitnije da uspostavimo dobru atmosferu unutar tima i da pokažemo pravi karakter. Da predstavimo Crvenu zvezdu kao ozbiljan klub, na najlepši mogući način. I naravno, iskoristićemo pripreme za što bolju fizicku pripremu pre pocetka MHL lige.”

Šta najviše voliš kod svoje pozicije u timu?

“Igram na poziciji centra. Najvise volim da organizujem igru, da igram kao neki plejemejker, nekako mi je veće zadovoljstvo asistencija na prazan gol neko sam pogodak.”

Verovatno je isti odgovor i na pitanje tvog doprinosa timu.

“Pa da, to je ta organizacija igre.”

Šta očekuješ od Zvezde na ličnom planu?

“Očekujem neku ozbiljniju priču u vezi hokeja u samom klubu, da bude sve blizu, ako ne na samom profesionalnom nivou ove godine. Od sebe, nemam nekih očekivanja. Hoću samo da pomognem timu sto više u borbi na titule u svakom takmičenju na kojem ćemo nastupiti. Po prvi put se nalazim među starijim igračima, pa se nadam da ću mlađima moći da pomognem da se razviju u što bolje hokejaše.”

Kako ti se čini publika u Pioniru?

“U Srbiji su fudbal i košarka najpopularniji, tako da, videćemo kako će vremenom da bude, voleo bih da ljudi više dolaze na hokej. Imao sam prilike da igram pred pre punim tribinama, to je stvarno nešto najlepše što može da doživi sportaš.”

Imaš li ideju kako ih privući?

“Sa rezultatima definitivno. Možda u play off – u slovenačke lige, biće interesatno za sve navijače Crvene zvezde, i za one kojima hokej nije najbolje poznat, ali vole Zvezdu kao instituciju.”

U ime našeg portala, zahvaljujemo se na odvojenom vremenu.

“Hvala i vama. Veliki pozdrav navijačima Crvene zvezde i svim ljubiteljima hokeja.”

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

© copyright by czbgtv

Powered by WordPress

Theme by SEOS