CZBG Forum

Luka Vukićević: Teško je biti hokejaš u Srbiji

Nakon dužeg vremena od završetka Svetskog prvenstva u20 hokeja na ledu, koje se održalo u ledenoj dvorani hale Pionir u Beogradu, kapiten naše reprezentacije, Luka Vukićević, našao je nešto slobodnog vremena, nakon jednog treninga, da popričamo baš o Prvenstvu. Iskreno, zanimalo me je daleko više od toga. Recimo, kako je uopšte upoznat sa hokejom, zašto je tu, kako mu je bilo prelaziti vremenom u više selekcije i šta je za njega značilo zaigrati u juniorskoj i seniorskoj reprezentaciji, ima li razlike. Zapravo, vratili smo se do prvog izlaska na led, a stigli do najbitnijih momenata njegove hokejaške karijere. Bila sam svedok njegove uspešne igre na Prvenstvu, koje, bez sve pristrasnosti, nije ništa slabije odnosno bolje, nego na bilo kojoj redovnoj utakmici. Kada je reč o jednom od najmlađih seniora Zvezde, sa sigurnošću mogu reći samo jedno – na ovog momka ćemo tek biti ponosni.

Zato, gotovo u potpunosti prenosimo Lukine reči.

‘ Roditelji su mi pričali kako sam bio hiperaktivno dete. Jednom, rekli su mi, nakon slobodnog klizanja, videli su da na led izlaze moji vršnjaci. Raspitali su se i saznali da, zapravo, mogu odmah, iako sa ️nepune četiri godine, da obujem klizaljke i stanem na led. Tako sam počeo da treniram hokej na ledu. ‘

Pa, kako je uopšte bilo izaći na led, trenirati?

‘ Iskreno, ne mogu da se setim tačno osećaja ️kada sam prvi put stao na led. No, kažu da sam se otrgao i pobegao ka centru leda i pre nego što su mi stavili kacigu, te da sam pao na glavu. Eto, pa ni pad me nije sprečio da ustanem, treniram taj dan, dođem i sledeći. Rekao bih da mi se dopao hokej, odnosno klizanje, na prvu. ‘

‘ Sećam se, te prve utakmice su se igrale tako što se teren podeli na tri manja terena. Mućkali smo, udarali se štapovima, šutirali… Svako je igrao za sebe. Ali, nadmetali smo se i u veštinama, učili zajedničkom duhu, želji za pobedom. ‘

Šta ti prolazi kroz glavu dok si na ledu, dok igraš?

‘ Iskreno, odavno verujem da svi igrači imaju neki ritual pred izlazak na led. Ja bih svoj zadržao za sebe. Što se tiče mojih misli ️u toku utakmice, svašta mi prolazi kroz glavu, ali je jedan jedini cilj da moja ekipa pobedi i da ja tu doprinesem što je više moguće. ‘

Je l’ teško biti hokejaš? Svakako je pred vama mnogo odricanja, posvećenosti. Opet, to je nešto što de facto prethodi tvom učešću u reprezentaciji. Kakav je uopšte osećaj nastupiti u reprezentaciji?

‘ Jako je teško biti hokejaš u Srbiji, gde imate dve prave hale i manju halu na Novom Beogradu koja radi svega par meseci godišnje.. Teško je kada znate da nemate konkurenciju, kada postoji samo jedan konkurent za osvajanje lige godišnje.. Tužno je što je tako, mislim da su deca fascinirana hokejom i da ga vole. Jednostavno, nije toliko popularan, nije propraćen od strane medija… Bilo kako bilo, stanje, na reprezentativnim okupljanjima u18 i u20 ipak ne garantuje sigurnost za svoja mesta. Dolaze deca koja igraju od malena u drugim zemljama i to je ono što nam treba, svakog dana u svakom klubu. Osećaj kada saznate da ste baš vi na tom spisku od 20 igrača koji će da putuju na Svetsko prvenstvo i da predstave svoju zemlju u najboljem svetlu je stvarno fantastičan. Kada znate da će svi da vas gledaju i prate vaše rezultate na tom prvenstvu je izvanredan osećaj. ‘

A šta misliš o učinku reprezentacije?

‘ Učinak na poslednjem Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina, je, po mom mišljenju, fantastičan. Ostaje nam ta tuga za zlatom, ali evo već pet godina igram i za mlađe selekcije i slušam priče o bronzi i pitanju kada će neko da prekine niz bronzanih medalja. Svakako, ️srećan sam što sam bio kapiten tih momaka koji su pokazali da Srbija može do divizije više, iako nismo imali sreće, ali srebro je tu! ‘

Definitivno si jedan od najboljih na turniru. Je l’ ima to veze možda sa tim što se sve odigralo kod kuće?

‘ Iskren da budem, ovo je bila reprezentacija kod koje sam prvi put doživeo taj neki pozitivan pobednički duh. Svi smo bili kao jedan u ekipi, trenirali smo naporno sa ciljem da osvojimo zlato. Moje dobre partije su došle, naravno, treningom, ali takođe su bile izazvane tom atmosferom na klupi, u svlačionici i na tribinama. Pritisak je biti kapiten, a ne pokazati se u najboljem svetlu. Imao sam obavezu da mlađima dam primer kako treba dati sve od sebe, kako treba dati svoj maksimum, da bi ostvarili svoj cilj.  Prvenstvo u Beogradu je veliki podstrek, vetar u leđa, igrač više. Drugovi i porodica na svakoj utakmici su nešto što mi je pomoglo da eksplodiram na ledu i da rezultati budu sjajni. Zato sam   proglašen i za najboljeg igrača Srbije, ali i za najboljeg napadača turnira. Opet napominjem, mnogo mi je pomogla ekipa sa kojom sam uzeo srebro za ovu državu, posle dužeg niza godina sa bronzanim odličjem ili bez medalja. ‘

Bio si na spisku čak dve selekcije reprezentacije, dakle juniorske i seniorske. Ima li razlike?

‘ Razlike nastupa u reprezentaciji juniora i seniora su evidentne, ali kako rastete shvatate da su vam u18 i u20 stepenice za seniorsku reprezentaciju, gde ste najviše i potrebni da bi vaša zemlja postizala uspehe. ‘

‘ Prošle godine sam bio član seniorske reprezentacije, daću svoj maksimum da se nađem i ove godine na tom spisku. ‘

Očigledno je da u svojoj igri uživaš, što je donekle uslov za kvalitet kojim doprinosis srpskom hokeju. 

‘ Poenta je jednostavna – potrebno je popularizovati ovaj sport i ulagati malo više u hokej, a kvalitet će doći samim tim. ‘

Share this...
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Ostavi komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *