Vučićević: Više nemamo prava na kiks

Izvor: OK Crvena zvezda

U 17. kolu BPŠ Superlige Srbije odbojkašice Crvene zvezde ugostiće “večitog rivala”, ekipu Partizana, a utakmica se igra u petak od 20,30 časova.

Beogradski rivali su se ove sezone već sastali jedanput, u okviru 8. kola Superlige. Crveno-bele su bile ubedljive i slavile su rezultatom 0:3, po setovima 17:25, 20:25, 15:25.

– To će biti pravi derbi meč. I u prvom delu sezone su imali zaista mnogo motiva da nas pobede i dosta su se borile. Biće to još jedan težak meč – izjavila je Sara Vučićević, srednji bloker Crvene zvezde.

Zvezdine dame su u prošlom kolu doživele poraz od TENT-a u Obrenovcu sa 3:0 i više nemaju prava na grešku ukoliko žele da sačuvaju 2. poziciju na tabeli pred početak plej-ofa.

– U prošlom kolu smo doživeli poraz u Obrenovcu tako da nemamo više prava na kiks. Moramo da odigramo maksimalno skoncentrisano. Trudićemo se da ono što radimo na treninzima prenesemo i na teren i verujem da ćemo onda stići do pozitivnog rezultata – konstatovala je Sara Vučićević.

Utakmica 17. kola BPŠ Superlige Srbije između Crvene zvezde i Partizana igra se u petak 16. februara od 20,30 časova u dvorani USC Voždovac u Beogradu. Ulaznice će se prodavati na ulazu u dvoranu po ceni od 200 dinara. Meč će suditi Zoran Radovanović i Dejan Rogić.

Alimpijević i Lazić: Svaki derbi je priča za sebe

Izvor: KK Crvena zvezda

 

KK Crvena zvezda mts dočekaće u ponedeljak od 21 čas ’’večitog rivala’’ Partizan Nis u 18. kolu ABA lige. O predstojećoj utakmici govorili su trener crveno-belih Dušan Alimpijević i kapiten Branko Lazić.

 

Košarkaši Crvene zvezde mts doćekaće Partizan Nis u 18. kolu ABA lige. Crveno-beli u novi ’’večiti derbi’’ ulaze u sjajnom raspoloženju nakon velike evroligaške pobede nad Olimpijakosom. Velika potrošnja na toj utakmici i izuzetan uspeh u taboru Crvene zvezde ostavljaju se po strani jer u ponedeljak u goste stiže Partizan Nis. Drugi ”večiti derbi” u ovoj sezoni je na programu od 21 čas u dvorani ’’Aleksandar Nikolić’’.
O novom okršaju sa ’’večitim rivalom’’ govorio je kapiten regionalnog prvaka Branko Lazić: ’’Derbi je uvek specifična utakmica pred koju zaista nije važno ko je u kakvoj formi. Međutim, naš cilj se zna, ABA liga je naš prioritet pa je ova utakmica za nas izuzetno važna. Partizan je promenio puno toga od našeg prvog susreta, trenera i igrački sastav, zamenili su strance. Oni se bore za plejof i sigurno će zbog toga biti dodatno motivisani. Imali smo dovoljno vremena za pripremu ove utakmice, da se osvežimo i trenerimo. Želimo da odigramo još jednu čvrstu i dobru utakmicu nalik onoj koju smo odigrali u petak protiv Olimpiakosa’’, istakao je Lazić, a potom dodao:
’’Pozivam sve naše simpatizere i one koje vole Crvenu zvezdu da u ponedeljak ispune halu do poslednjeg mesta i pruže nam podršku u veoma bitnoj utakmici’’, istakao je kapiten Crvene zvezde mts.
Pred prestojeći meč govorio je i trener Crvene zvezde mts Dušan Alimpijević:
’’Derbi je jedna utakmica u nizu za nas i koja nam dolazi posle nekoliko dana u kojima smo imali vremena da treniramo. A, svaki put kada smo imali vremena za dobru pripremu i trening ulazili smo u serije dobrih rezultata i igrali dobre utakmice. Međutim, derbi je specifičan meč i mora da se izuzme iz svega toga. To je utakmica u kojoj svaki igrač igra na svom maksimumu. Derbi ima svoju draž, dešavalo se kroz istoriju susreta da nije dobijala bolja Crvena zvezda ili u tom trenutku bolji Partizan. Svaka ovakva utakmica je nova priča’’, rekao je Alimpijević koji je potom pričao o narednom rivalu:
’’U odnosu na prvu utakmicu, Partizan je promenio mnogo toga. Igraju mnogo agresivnije i promena stranaca i igračkog kadra govori da nisu odustali od svog takmičarskog cilja. Mi se posle velike utakmice i velike pobede nad Olimpijakosom ponašamo kao da ništa nije bilo. Svesni smo koliko je ova utakmica od velikog značaja i koliko je značajna za naš klub. Pozivam sve kojima je crveno-bela boja u srcu da dođu u dvoranu jer nam je mnogo važno da imamo podršku kao domaćini’’, istakao je starateg crveno-belih.
Dušan Alimpijević je potvrdio da u utakmici protiv Partizana Nis, Crvena zvezda neće biti u kompletnom sastavu:
’Što se tiče igračkog kadra, svi su spremni osim Džejmsa Feldina koji još uvek oseća posledice povrede koju je zaradio na utakmici u Tel Avivu’’, zaključio je Dušan Alimpijević.
Karata za utakmicu koja je na programu u ponedeljak od 21 čas u dvorani ’’Aleksandar Nikolić’’ neće biti u slobodnoj prodaji kao što je i bio slučaj prethodnih sezona.

Novi derbi kuca na vrata

Autor: CZBG, Stefan N.

Prvi derbi u sezoni je pred nama, derbi koji je u poslednjih nekoliko sezona uvek bio najzanimljivi. Možda upravo zbog pritiska, kojeg u ovom periodu sezone ima najmanje. Crvena zvezda će kao formalni domaćin „dočekati“ Partizan u Palati Pionir.

Nakon svojih utakmica u Evropi, ekipe ulaze u ovu utakmicu željne pobede. Zvezda da nastavi sa svojom serijom i veže dvocifren broj pobeda u Jadranskoj ligi, a Partizanu ova utakmica dosta znači u borbi za plejof odnosno prva četiri mesta.

Sve se praktično zna. Malo toga je nepoznato, a navijači od svog kluba žele samo jednu stvar – pobedu.

crvena_zvezda__partizan_by_remadelija-d87ygdm

Ekipa Partizana, nakon slabog početka sezone, uspela je da veže nekoliko dobrih utakmica. Trener Duško Vujošević je uspeo da složi kockice, i digne formu svoje ekipe. Dolazak Milana Mačvana, bivšeg igrača Galasaraja, Makabija, Hemofarma, FMP-a bio je pravo pojačanje za klub. Na to se nadovezala i sjajna forma centra Nikole Milutinova, kao i eksplozija mladog 17-godišnjeg beka Vanje Marinkovića. Tu su naravno još i Milenko Tepić, Edo Murić i Đorđe Gagić kao bitniji igrači u rotaciji..

Partizan i dalje nije kompletirao svoj roster, očekuje se povratak Dragana Milosavljevića, kapitena crno-belih. Uz njega, dolazak još jednog igrača na poziciji plejmejkera je nešto što se takođe očekuje. Sapunica oko Saše Pavlovića i dalje traje.

Partizan u Jadranskoj ligi ima skor 5-4, dok u Evrokupu ima skor 1-6, i težak put pred plasman u LAST 32 fazu.

Partizan u dosadašnjih 15-ak utakmica i dalje traži svoju igru. U tom traženju, mnoge mane su vidljive, jer i dalje crno-beli uče neke principe koje drži Duško Vujošević. Zato nisu čudne oscilacije koje ekipa ima kako od utakmice do utakmice, tako i u toku same utakmice. Ipak, utisak je da se nakon poraza od Olimpije, digla forma ekipe na jedan viši nivo. Verovatno prinudno rešenje Vujoševića, koji ni sam možda nije očekivao ovako slab start svoje ekipe.

sp-tepic

Jedini plejmejker u ekipi u ovom trenutku je praktično Milenko Tepić. Iako po vokaciji, na toj poziciji mogu da odigraju i Boris Dalo i Petar Aranitović. To se najbolje vidi i po minutaži u toku sezone, gde 201cm visoki plejmejker igra u proseku preko 30 minuta (30,4). Uz Murića i Milutinova ima najveću minutažu.

milan-macvan-partizan

Milan Mačvan, Đorđe Gagić i Nikola Milutinov su nosioci unutrašnje igre Partizana. Četvrti visoki koji pomaže, i to isključivo na poziciji krilnog centra je Luka Bogdanović. Spomenuti trio troši najveći deo kolača od 80 minuta, na poziciji ‘četiri’ i ‘pet’. Kada u igri nije Đorđe Gagić, to je jedna izuzetno spora centarska linija. Pogotovo kod odbrane od pikenrola. Sa Gagićem u petorci, to se menja, jer je za svoju visinu i gabarite koje ima dosta mobilan i pokretan. Nikola Milutinov, iako u poslednje vreme igra u dobroj formi, koja se ogleda odličnom statistikom, i dalje ima iste probleme kao ranijih sezona, a to su problemi sa ličnim grešakama. Takođe, u napadu ne odgovaraju mu tvrđe odbrane, pre svega jer koševe postiže ili nakon ofanzivnog skoka, ili ispod samog obruča najčešće zakucavanjima. Milan Mačvan ima manjih problema sa povredom, ali ne treba sumnjati da će biti spreman za ovu utakmicu. Partizan je u njemu dobio inteligentnog igrača koji može da razigra ekipu sa niskog posta i pronađe saigrača samog na šutu za tri poena, najšečće su to Vanja Marinković i Mihajlo Andrić.

sp-muric

Na poziciji beka šutera i trojke, Partizan ima najdublju rotaciju. Edo Murić kao prva opcija na niskom krilu, a uz njega utakmice počinje najčešće Mihajlo Andrić. Tu su još Vanja Marinković i Andrija Milutinović, uz Grka Janisa Kuzeloglua. Edo Murić je igračkim kvalitetima dosta sličan Nikoli Kaliniću. Prva je napadačka opcija u Partizanu i igrač koji završava dosta napada. U Jadranskoj ligi šutira 12 puta po utakmici, dok u Evrokupu to ide do 13 šuteva po utakmicu. Mihajlo Andrić je sa druge strane čisti šuter, član generacije koja je u Pragu bila juniorski vicešampion sveta sa reprezentativnim malđim kategorijama. Andrija Milutinović je bivši košarkaš Crvene zvezde, koji je nakon odlaska lutao po Evropi, i sada u Partizanu pokušava da se vrati košarkaški u život. Vanja Marinković je jedan od najtalentovanijih domaćih igrača u tom uzrastu. Tokom sezone imao je nekoliko sjajnih utakmica, i njegov učinak će se pratiti. Ne samo na ovoj utakmici, već u toku sezone.

Partizan_photo

U ovom trenutku, napad Partizana dosta je jednodimenzionalan. Vidi se nedostatak kreacije, pa i umor pojedinih igrača. U dosta situacija, dešava se da je lopta predugo u rukama Ede Murića ili Milenka Tepića, gde oni u izolacijama 1na1 traže svoje šuteve. Još uvek ne dobijaju toliko koševa iz asistencija, koliko bi možda želeli. Milan Mačvan u tim situacijama dosta pomaže sa niskog posta, jer vidi dosta toga. Poseduje izuzetan košarkaški IQ, koji mu dozvoljava da to radi.

Kao što je spomenuto, Edo Murić je najveći potrošač lopti. U ovom trenutku, to je možda i najveći problem Partizana. Prošle sezone, taj igrač je za Partizan bio Bogdan Bogdanović. Napadačka razlika između Bogdanovića i Murića je evidentna, iako Murić ima možda bolje fizikalije i same atletske sposobnosti.

Nikola Milutinov se u poslednje vreme pre svega statistički eksponirao. U napadu dosta toga dolazi nakon ofanzivnog skoka, i ispod samog obruča. Pokušava u tranziciji što bolje da zauzme prostor u samom reketu. Kada je van te konforne zone, ume da ga uhvati nervoza, koja se ogleda pre svega u defanzivi, gde onda pravi brze faulove, odnosno lične greške. Đorđe Gagić, bivši junior Crvene zvezde (šampionska generacija ’90-’91) je trenutno jedan od najkonstantnijih igrača na obe strane terena u Partizanu. U napadu, pokazuje napredak na niskom postu, iako i dalje to izgleda dosta tvrdo, dok je u odbrani najbolji defanzivac u centarskoj liniji Partizana.

U odbrani Partizana, vide se neki novi momenti, sem već sada standardne 1-3-1 zone koju forsira Vujošević. Takođe, tu se vidi i fintiranje zonskog presinga, kojim pokušavaju da zbune protivnika u nekim momentima utakmice, gde trener Partizana koristi fizičke predispozicije pojedinih igrača. Ipak, ono što upada u oči jeste loše branjenje pikenrola ove sezone. Dosta poenta ispod samog obruča Partizan dozvoljava, pogotovo kada Milutinov igra na poziciji centra. Iako statistički dobar u poslednje vreme, i dalje tu postoji dosta stvari u kojima mladi centar treba da napreduje.

Crvena zvezda, svoju šansu treba da traži isključivo u pikenrol igri u ovom trenutku. Pitanje je kako će to braniti Partizan. Sa Gagićem na centru, lako se može desiti da dođe i do udvajanja, kao što smo videli u nekim evroligaškim utakmicama. Sa Milutinovim na terenu, situacija će vrlo verovatno biti drugačija, gde će se Markusu verovatno ići ispod bloka, i čuvati zonski piknerol. Tada bi moglo dosta da zavisi od procenta šuta Markusa Vilijamsa. Ne treba sumnjati da će u nekim odlučujućim utakmicama, upravo ovakva odbrana možda biti i izražena kod crno-belih, kao vid psihološke igre.

Zonski presing, pa i fintiranje istog, je takođe stvar na koju Zvezda treba da obrati pažnju. Najčešće se to dešava kada Gagić igra na poziciji četvorke. Ta udvajanja su prošle sezone bila viđena i kod crveno-belih, kada je sa Lovernja udvajao Ivan Radenović na prenos lopte. Generalno kroz utakmice ove sezone, Gagić je dosta bitan igrač u defanzivi, kao što je već spomenuto. Dosta dobro koriguje neke stvari u kojima je Partizan u ovom trenutku loš i pokušava da digne nivo timske odbrane na viši nivo.

Izolacije 1na1 u slučajevima sa Milanom Mačvanom, pa i Milenkom Tepićem je nešto što Luka Mitrović, Markus Vilijams i Čarls Dženkins kada igra na poziciji plejmejkera trebaju da koriste. Luka Mitrović je kadar da sa kapice odigra licem okrenut košu, i sigurno je da će to koristiti protiv Mačvana, koji u defanzivi nema toliko brze noge.

Još jedna stvar, gde Crvena zvezda može ostvariti prednost jeste kontrola skoka. Defanzivan skok će biti jedan od ključnih faktora u svakom derbiju do kraja sezone. Partizan je poznat kao ekipa koja često ide na ofanzivan skok. To u ovoj situaciji i na način igre na koji igra Zvezda može biti kocka. Crvena zvezda ove sezone igra odličnu tranziciju, i ako se iskontroliše na pravi način defanzivan skok, može doći do dobre transformacije i otvaranja tranzicije. Dobar defanzivan skok je praktično pola posla u tranziciji, druga polovina je prvi pas nakon skoka.

Crvena zvezda ulazi u utakmicu kao favorit, ali takve uloge u derbiju je izuzetno nezahvalno davati, pa je možda najbolje reći da su šanse 50-50, bez obzira možda na trenutnu formu i rezultate, derbi je utakmica od 40 minuta kada se sve zaboravlja.

Utakmica će biti odigrana u nedelju (30.11.), u terminu od 19 časova. Prenos će biti omogućen na kanalima Sportkluba.

Iza Crvene zvezde je zaista mukotrpan mesec, koji je bio pun izazova. Bilo bi lepo da se mesec novembar zatvori pobedom, protiv najljućeg rivala.

Deki Stanković je ponovo u modi

Autor: Stefan S.

Bila je to jedna od onih beogradskih noći kojih su se stariji cigani nagledali tokom osamdesetih, a kojima mi, generacije koje još nismo znali da govorimo kada je “klemponja” postao naš, verovatno nikada nećemo nagledati. Da, ja sam tada imao šest godina, ali ne pamtim taj Kajzer. Ali pamtim da je samo jedno ime odzvanjalo Lagatorom kad smo mi iz ulice igrali jedni protiv drugih. Dejan Stanković.

Te noći, tada osamnaestogodišnji Dejan Stanković “mali rastom, ali gigant na terenu” dva puta podigao čitavu Marakanu na noge. Svih 50 hiljada duša, mada kažu da je bilo mnogo više ljudi – sever je bio stajaća tribina, a istok i zapad su imali one “frizbi” stolice.  Prvi put u 55. minutu, a onda i u 97. da bi Nemce dokusurili, sa po još jednim golom, Zoran Njeguš i Miodrag Pantelić.

Nakon toga, nas je izbacila Barsa, ali mi smo izbacili još jedno “Zvezdino dete sa druge planete”. Stanković postaje kapiten, noćna mora za komšije i jedini igrač prvenstva Jugoslavije koji odlazi na Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. Još uvek pamtim sliku gde Deki smeta golmanu i loptu koja ulazi u gol. Bilo je 2 – 0, a mi smo sanjali velike snove sve dok Nemci, jer ne bi bili Nemci, nisu do kraja poravnali na 2 – 2.

[youtube id=”kiNxAnNcpBo”]

Ali Dekijevi snovi nisu prestali. Odlazi u Lacio gde se pored Pavela Nedveda izborio da igra. Meni i dalje u ušima odzvanja Fatboy slim – Rockafeller Skank (Funk Soul Brother) dok ulazim u FIFA 1999 i biram Lacio. Dekijem na silu ako treba. Jedan je Stanković Dejan!

Posle toga Deki odlazi u Inter. Tu već na FIFA 2005 igram u 4 – 3 – 3. Deki može da ne bude u formi, ali mora da igra. Jedan je Stanković Dejan!

To su valjda shvatili svi kada je otišao iz reprezentacije posle rekordnog broja nastupa. Uvek maksimalno požrtvovan, uvek “napaljen do kraja”, uvek borac na terenu, ali pre svega i osnovno, veliki sportsmen i džentlmen.

Možemo da govorimo o svim PES i FIFA igricama u kojima ga imamo, o svim projektilima koje je ikada ispalio u mrežu protivnika, o tome kako je kroz karijeru sve manje prestao dabude ubojit, a menjao se. Možemo da govorimo o tome kako je jedan Murinjo rekao da neće biti mesta u timu za njega, ako dođe Lampard, a onda ga Deki razuverio. I ne bismo pogrešili. Ali bismo preskočili ono najbitnije.

Veliko srce velikog čoveka. “Deki je meni podario novi život”, tako nekako je rekao Zvonko Milojević. Onaj Zvonko koji je vadio iz gola sve što se moglo izvaditi, ostao nesavladan ko zna koliko minuta, a onda je malo falilo da život savlada njega. I samo što je lopta krenula da ulazi u gol negde od pozadi se stvorio Deki i ispucao je daleko ka protivničkoj polovini. Izvinite, već je bio na liniji. Uvek je za Zvonka bio tu. Nije morao da čeka nikada.

Pre neki dan, dok sam sedeo na nekoj slavi, gledao sam TV kroz goste i baš mi je nešto bilo žao. Da, ja znam da je to isti Deki, ali pomisao da nikada više neću videti njega u dresu Zvezde ili u bilo kom dresu ikada, mnogo me rastužila. Dok sam gledao njega u Drulinom dresu zagrljenog sa Zvonkom znao sam da je kraj. Gotovo je. Deki Stanković je okačio kopačke o klin. I nikada ga više nećemo gledati.  Znam, tužno je.

A sad me izvinite, odoh da instaliram FIFA 2013. Tamo još uvek Deki cepa mreže i trči kao lud.

 

 

Žuti karton za Nenada Lalatovića

Autor: CZBG, Stefan S

Bil Šenkli, legendarni trener Liverpula jednom prilikom je rekao da ljudi vide fudbal kao pitanje života i smrti, ali da to nije baš tako – mnogo je više od toga. Zaista, fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu. A najvažnija fudbalska stvar u našem svetu srpskog fudbala je večiti derbi.

Godinama u nazad, liga je sve siromašnija, igra se sve lošiji fudbal, reprezentacija pada svakim danom sve više, ali to ne sprečava prosečnog navijača da dva sata svog vremena izgubi gledajući fudbalere Zvezde i Partizana kako pokušavaju da budu bolji, ili hajde da budemo iskreni do kraja, manje loši jedni od drugih.

Ruku na srce, jučerašnji derbi je imao itekako šta da ponudi, za razliku od nekih prethodnih. I iako je i dalje veći fudbalski gušt gledati meč sredine tabele Premijer lige, mogli smo videti na delu neke klince koji znaju da igraju fudbal.

Videli smo da je Mihajlo Ristić igrač koji može da odigra 90 minuta svake utakmice, videli smo da je samo malo nedostajalo Luki Joviću da probudi sećanja na Dejana Stankovića i Kajzerslautern i da rekord najmlađeg učesnika derbija ikada začini golom. Videli smo da je Rajković golman za A selekciju. Dosta trčanja, nekoliko dobrih šuteva sa distance. Nije da nije bilo sadržaja. 

Na kraju, gol sa igrice, skoro kroz golmana i pobeda Partizana.

Sve u svemu, ako izuzmemo nemire na istoku pre početka utakmice, fer – plej za desetku i sve ukupno jedan sasvim lep derbi. Nezavisno od toga kojim bojama je ko bio naklonjen.

Ipak, da ne bude sve tako pobrinuo se trener našeg kluba. Na kraju, kada je trebalo dati izjavu, ne znajući da je kamera još uvek uključena, poželeo je nekome ko se radovao u tunelu JNA da propadne. Žuti karton. Posle opomene iz Kruševca.

Nešto slično se dogodilo i tada, kada je Lalatović rezigniran sudijskom odlukom prosuo bujicu najuličarskijih psovki ka sudiji nakon čega je sasvim opravdano isključen. Tada sam prećutao. Ali sada ne nameravam. 

Bio smo svedok nebrojeno puta kada je Duško Vujošević pokazao svoj repertoar ulice. I najstrašnije osudio takav čin. Baš zato ne želim sada da pravim razliku i da imam dvostruke aršine, jer je Nenad Lalatović trener kluba koji mi je u srcu. Ne. Žuti karton kod mene. Sledeći je hlađenje svakoga od nas ko zna kako treba da se ponaša trener kluba čije se ime nalazi na peharu prvaka Evrope i peharu prvaka sveta.

Sve ovo je jedna velika sramota. To je ujedno i granica do koje ću ići i koju neću preći, jer bih se tim stavio u istu ravan sa onim protiv čega se ovde bunim. Naravno, postoji jasna granica između nekoga ko sedi za tastaturom i piše iz navijačkog ugla i nekoga ko svojim imenom i prezimenom predstavlja klub na način na koji su ga predstavljale fudbalske i ljudske veličine kao što su Miljan Miljanić, Velibor Vasović, Dragoslav Šekularac, Vladimir Petrović – Pižon, pa što ne reći Slaviša Stojanović i Robert Prosinečki.

Svi oni su se bavili istim poslom kao i Nenad Lalatović, ali niko nikada nije na ovakav, ja se izvinjavam, ali reći ću, džukački način reagovao jer se neko drugi radovao i neko drugi skakao okolo, a sigurno su imali bar jednako razloga za to. Derbi je bio derbi i pre, a biće i posle 147. večitog. Zvezdin trener treba da bude šmeker, gospodin, car. Veliki i u pobedi i u porazu. Uostalom, to je čika Ljuba Tadić rekao mnogo bolje od mene.

Ne sumnjam da je Nenadu Lalatoviću bar malo žao zbog načina na koji se poneo. Ali jednostavno, mora mnogo bolje. Kamera uključena za vreme dok nije direktan prenos jednostavno nije opravdanje. Iritantno radovanje takođe. Provociranje isto tako. Jednostavno, opravdanje ne postoji. 

Postoji samo nada da se ovakve stvari više nikada neće ponoviti.