Rebić: Učio sam od Markusa, Nelsona, Jovića…

Izvor: b92.net

Plejmejker Crvene zvezde Nikola Rebić istakao je da su za njegove dobre igre zaslužni saigrači od kojih je učio „zanat“.

Rebić je imao sjajnu rolu u velikoj pobedi Zvezde nad Real Madridom sa 94:88, u meču sedmog kola A grupe Evrolige.

Trener Dejan Radonjić poslao je tokom treće četvrtine nervoznog Stefana Jovića u svlačionicu i od tog trenutka je mladi reprezentativac ostao jedini plej.

„Nije bilo nimalo lako i bilo je straha, ali u želji da bude sve pozitivno. Čak i na 10 poena minusa uspeli smo jednom čudnijom petorkom, koja u prethodnim utakmicama nije igrala, da se dignemo i pobedimo veoma važnu utakmicu“, rekao je Rebić.

On je bio oduševljen atmosferom u punom ’Pioniru’.

„Za mene je sve ovo što se dešava novo. Jeste da mi je treća sezona, ali nisam igrao nešto previše. Veliko su iskustvo ova i prethodna utakmica. Prvi put sam igrao u ’Pioniru’ pred navijačima koji nam nisu ’dali’ da se čujemo na terenu. Ogromna je bila buka, bilo je teško, ali mi je mnogo drago što smo uspeli da pobedimo“, dodao je Rebić.

Mladi kreator igre postigao je pet poena, ali je u finišu pogodio veoma važnu trojku.

„U Minhenu sam odigrao stvarno dobro u važnim trenucima pogodio određene šuteve. Sada nisam bio toliko poenterski raspoložen, ali mislim da sam u drugim segmentima igre bio dobar i dobrineo trijumfu. To je veliki podstrek za mene da nastavim da radim. Ovo će mi pomoći samopouzdanje za svaku sledeću utakmicu“.

Nema dilemu ko je zaslužan za njegovo sportsko odrastanje.

„Kada trenirate tri godine sa ovakvim igračima nije čudno. Prve godine je bio Nelson, potom Markus Vilijams, Jović, Dženkins… To su sve odlični momci od kojih sam mnogo naučio. U važnim trenucima sam bio smiren. Jeste da je to čudno za mladog igrača, ali sam uspeo i drago mi je“.

Marko Gudurić je dobio priliku u trećem periodu i sjajno poneo veliki teret, zabeleživši osam poena (2/3 za dva, 1/1 tri) i dva skoka.

„Drago mi je što mi mladi dobijamo dosta šanse ove sezone. Koristimo je na dobar način – ima tu naravno oscilacija, dobrih i loših partija, ali nam je potrebno strpljenje i mislim da možemo to da vratimo. Kvinsi i Cirbes su bili odlični, Jović sjajan u prvom poluvremenu. Ne znam ni šta se desilo posle te tehničke greške, ali ogromna pobeda za nas“, zadovoljan je Rebić.

On je posle ’isključenja’ Jovića ostao usamljen, ali nije razmišljao da mu se ukazala prilika.

„Nisam razmišljao na taj način. Imao sam četiri lične i svi su mi sa klube govorili da ne pravim faulove. Bilo je nekih situacija gde sam mogao, ali nisam hteo da ostavim ekipu na cedilu. U tom trenutku sam bio jedini plej.

Tim sa Malog Kalemegdana je ovom pobedom ponovo znatno uvećala svoje šanse za plasman u TOP 16 fazu, tri kola pre kraja. Crveno-beli u narednom kolu, ponovo u Pioniru, čekaju ruski Himki, dok će Real biti domaćin Fenerbahčeu.

„Još tri utakmice, dve kod kuće i jedna na strani. Vraća se Markus koji će pojačati našu igru i sada imamo dobre šanse. Nije nam išao rezultat u meču Himki – Bajern, ali smo ovom pobedom zadržali šanse za Top 16. Trudićemo da ugrabimo svaku priliku koja nam se ukaže za Top 16. To je još 14 izvanrednih utakmica koje će mnogo značiti ovoj ekipi“, zaključio je Rebić.

Nikola Rebić, mi znamo zašto!

Autor: CZBG, Stefan S.

Valjda je svima jasno da uzimamo Evroligu. U finalu dobijamo Real i svetimo se za ono gaženje od pre neko kolo. Jović makazama umesto mrežice skida bradu Serđu Rodrigezu. Rejes hramlje jer ga je umlatio Cirbes. Rudija Fernandeza više niko ne mrzi. Ko misli drugačije taj i nije Cigan. Ne možeš da budeš Cigan ako se ne ložiš do besmisla. I prestani da čitaš ovo.

Ostali otvorite hladno pivo i namestite se udobno. Ovo je jedna od onih priča koju matorci na slavi počinju sa: „Znaš li ti da sam ja ’68. bos šutirao krpenjaču na LSK- ovom stadionu? Krpenjaču! Nije bilo lopte. Ni patika. Šutneš i rasečeš se, pljuneš, utrljaš prašinu i nastaviš“.

Sve je počelo kad je keva 1998. odlučila da ne želi da joj sin prvenac ima krive noge i počinje rečenice sa ovaj, a završava tako što ispoštuje dogovor iz svlačionice. Tako sam ja počeo da treniram košarku. Mada je fudbal nekako uvek ostao moja prva ljubav. Ona riba koju nikad ne možeš da imaš.

Trajalo je to bogami dobrih deset godina. U jednom trenutku sam se baš ozbiljno naložio da će od mene da bude košarkaš. Trenirao sam tri puta dnevno. I pio nijednom nedeljno. Kasnije je taj odnos promenjen i kvota da ću postati Filip Janković mog ćaleta je drastično opala. Ja više nisam hteo da igram na sebe i odustao sam. Položio sam prijemni i upisao faks.

Sada gledam košarku, igram fudbal i napišem ovde nešto kad me baš dirne. Ili kad baš navale na mene da napišem nešto. Eto me večeras, tu sam i kad sam već dohvatio tastaturu i počeo priču o tome kako sam okačio patike o klin, red je da me saslušate. Nije to bila neka sjajna karijera, ali je mojih 12 poena Partizanu i pobeda od jedan razlike nešto što ja rado pričam na slavama kada me posle par piva nije sramota da ljudi svake godine slušaju isto. Izdvojio bih još tu i poraz od KK Ljubovija i Branka Lazića gde nas je ocrnio sudija Mikula za kog sam čuo da je u Kanadi. (Nećemo da se lažemo, zaslužio je da ide za Kanadu jer smo prethodnu tekmu pukli 60 razlike, a onda se držali do samog kraja dok pička ćelava – naravno, imao je kosu – nije počela da svira za njih) Dodao bih još i to da je Musli zakucao preko mene – ovo ću pričati na slavama ako nastavi da igra dobro u Španiji i da ubode NBA. I to bi bilo to. Naravno, ne smemo zaboraviti mojih 32 poena na pripremnoj utakmici protiv KK Zvornik. Posle je došao prvi tim, količina alkohola je poraspa, kao i broj devojaka, a ja sam počeo da grejem klupu i da mašem peškirom. I tu se setim Nikole Rebića. Ne samo sad. Stalno. I Rebrona. I Rebe i Bebe.

Znate li vi uopšte kako je to sedeti na klupi?

Krenimo redom. Prvo udobnost. Za početak, mnogo je udobnije u zagrejanom Pioniru ili u Areni nego u Lajkovcu gde ti iz nosa vise ledenice, a nad glavom lik koji je baš prisan sa sudijinom mamom dok ti prsti statiraju u Igmanskom maršu. Naša klupa mi je uvek nekako bila mnogo udobnija. Ali je bilo neprijatnije. Nisi mogao da kažeš da si ulazio – svi su videli, jebiga, ni da kažeš da si na zagrevanju sve ubacio. Uvek bih pre birao gostovanje za sedenje. Nekako je mnogo više turistički.

I to je to. Ovde prestaje sva zajebancija. Deseti put već nije zanimljivo da se sprdamo ko lepše prekršta noge dok sedi i ko je bolja Šeron Stoun. Odavno je prestalo da bude zanimljivo da izlazimo u grad i da nam povod za nazdravljanje bude to što smo pogodili na zagrevanju.

U jednom trenutku te slomi. Bukvalno. Tada kreće čamotinja i preispitivanje. Pitaš se da li si ti kriv što se nisi dovoljno trudio. Pitaš se da li je sve to zavera. Ili jednostavno nisi dovoljno dobar. Zajebano je to, kad ostaviš čoveka samog sa sobom. Možda je kod mene to samo previše dugo trajalo. Kao ono kad se navikneš na ribu pa se razvlačite dve godine više nego što je trebalo.

11156339_906583762736868_2444702088630867160_n - Copy

Neki iz takvih veza nastave dalje, neki se nikad ne oporave i naručuju pesme sa njenim imenom. Rebića nećete videti uplakanog za kafanskim stolom. Gotovo je sa tim, svi mi koji na tajm autu nismo morali da ustanemo znamo da je to to! – njegovih pet minuta. Ne protiv MZT-a, ne protiv onih Bugara koji nisu bili bitni ni svojoj rođenoj upravi prošle sezone, nego protiv tima sa kojim se borimo za TOP16 Evrolige.

Izvinite i 19 asistencija Stefana Jovića i poeni Marka Simonovića iz driblinga i tajm – autu Kvinsija Milera. Sa tri trojke večerašnju utakmicu prelomio je dečko sa telom šesnaestogodišnjaka, licem đaka prvaka i strpljenjem srpskog penzionera u redu za penziju, Nikola Rebić – heroj svih nas koji smo širom hala u Srbiji grejali klupu i mahali peškirom.

Nikola Rebic - Crvena Zvezda Telekom Belgrade - EB15

Gudurić MVP evropskog, zlato za Srbiju

Autor: CZBG, izvor: http://kkcrvenazvezda.rs

Mlada reprezentacija Srbije osvojila je titulu šampiona Evrope. Selekcija naše zemlje do 20 godina u finalu Evropskog prvenstva u Italiji bila je bolja od Španije sa 70:64 i tako je šampionat okončala u velikom stilu uz 10 pobeda bez ijednog poraza.

Ovom fantastičnom uspehu nemerljiv doprinos dali su i prvotimci Crvene zvezde Telekom Nikola Rebić, Marko Tejić i Đorđe Kaplanović. Tejić je zbog povrede ruke koju je zadobio u polufinalu sa Turskom propustio finalni meč, ali je tokom celog šampionata pružao odlične partije o čemu svedoči podatak da je u proseku beležio 10,4 poena i 5,8 skokova. Rebić je provodio ubedljivo najviše minuta u igri, bio je treći strelac tima sa 10,8 poena u proseku, a imao je i 3,1 skok i 2 asistencije po utakmici, dok je Kaplanović imao učinak od 4,8 poena i 2,3 poena po meču.

Svemu ovom treba dodati i podatak da su u zlatnoj selekciji Srbije do 20 godina na EP u Italiji igrala još trojica igrača iz razvojnog tima crveno-belih FMP-a: Gudurić, Apić i Davidovac.

Marko Gudurić bio je najbolji strelac tima sa ukupno 134 poena, Dejan Davidovac je bio najbolji skakač naše reprezentacije sa ukupno 47 uhvaćenih lopti, dok je Apić u finalu na fantastičan način zamenio povređenog Tejića. Dakle, polovinu šampionske selekcije do 20 godina činili su igrači iz sistema Crvene zvezde.

Uz sve to posebno treba istaći da je Marko Gudurić proglašen za najkorisnijeg igrača šampionata, a uz njega svoje mesto u idealnom timu Evropskog prvenstva našao je i Nikola Rebić.

Serbia, champions of the U20 European Championship 2015

Na top 10 najboljih poteza ovog prvenstva, našla su se također 3 naša igrača i to Apić na 7., Tejić na 3. i Gudurićev koš za pobedu u finalu na 1. mestu.

[youtube id=”n_UbNfyRG3U”]

Za fantastične partije i veliki uspeh koji je ostvaren osvajanjem zlatne medalje KK Crvena zvezda Telekom čestita Rebiću, Tejiću, Kaplanoviću, Guduriću, Davidovcu, Apiću, ali i svim reprezentativcima i članovima stručnog štaba.

BRAVO ORLIĆI!!!